Kondenz 2018

KONDENZ 11

15. oktobar – 1. novembar 2018.

Kad bi ovo bio Kondenz kakav želimo bilo bi svega – da se uči, gleda, mrda, čita, istražuje, prikazuje, sluša, dodiruje, osluškuje… i tako dalje… ovaj Kondenz, gotovo ‘kao Kondenz’, je festival nepristajanja i neodustajanja, ovo je uzorak plesnog programa koji bismo smestili u jedan lep, udoban i dostupan plesni centar kada bismo ga imali.


>Program

15. okt //Magacin, plesna sala // 19h
Ka otvorenim faktorskim modelima za analizu plesa,
prezentacija knjige Marka Pejovića

16.okt // Magacin, plesna sala // 11h do 15h
Šta radimo radeći ono što radimo pre nego što znamo šta je ono što radimo
Jeanine Durning radionica

16.okt // Ostavinska galerija // 19h
An Untimely Book,
predstavljanje knjige programa Critical Practice (Made in Yu)

17. okt // Magacin, plesna sala // 11h do 15h
Šta radimo radeći ono što radimo pre nego što znamo šta je ono što radimo
Jeanine Durning, radionica

17. okt // Ostavinska galerija // 19h
Nema vremena za let,
promocija knjige Deborah Hay

18. okt // Magacin, plesna sala // 11h do 15h
Šta radimo radeći ono što radimo pre nego što znamo šta je ono što radimo
Jeanine Durning radionica

18. okt // Centar za kulturnu dekontaminaciju // 20h
Still to come. A feminist pornscape
Ana Dubljević, Frida Laux, Ida Daniel, Rahel Barra, Zrinka Užbinec

19. okt // Ostavinska galerija // 19h
Performans u vremenu društvenih mreža, Tanja Marković
OTKAZANO usled nemogućnosti realizacije, pratite fb stranicu za informacije o prvom slobodnom terminu

20. okt // Magacin // izvođenja u 11, 13 i 15h
Muzej plesa
Generator platforma

20. okt // Centar za kulturu Vlada Divljan // 11:30 – 14:30
Body-Mind Centering
radionica Lise Clark

21. okt // Centar za kulturu Vlada Divljan // 11:30 – 14:30
Body-Mind Centering
radionica Lise Clark

21. okt // Magacin, Ilegalni bioskop // 17 –
Vrste,
dokumentarni film Aleksandra Bubala

21. okt // Magacin // 20h
To Feel or Not to Feel,
predstava, Dimitrije Kokanov, Marko Grabež i Maja Kalafatić

30. okt // Magacin, plesna sala // 12 – 16h
Falling through space,
radionica Charles Slender-White

30. okt // Magacin, centralni prostor // 20h
Ekliptika,
predstava Alex Spyke

31. okt // Magacin, plesna sala // 12 – 16h
Otelovljene priče,
radionica Charles Slender White

01. nov // Magacin, centralni prostor // 20h
(dez)integracija,
predstava Charles Slender White


>Program - opis

Ka otvorenim faktorskim modelima za analizu plesa, predstavljanje knjige Marka Pejovića

Ples nema tako dugu tradiciju zapisivanja i teoretizacije kao što je imaju druge izvođačke umetnosti, te se još uvek traga za načinima da se artikulišu različite plesne prakse. Nisu retki primeri upotrebe umetničkih praksi u demonstriranju postavki nekog drugog sistema, tako npr. Badiju (Badiou, 2005) razmatra ples iz filozofskog konteksta. Takođe, često se autori bave nekim posebnim aspektom plesnih praksi, kao što su to na primer Fišer i Šej (Fisher & Shay, 2009) koji pišu o muškoj pojavnosti ili Kruškova (Kruschkova, 2001) o performativnosti u plesu.

Drugačiji pristup može biti traganje za multidimenzionalnim matricama, koje ne promovišu jednu dimenziju kao centralnu. Pristup koji predlažem je otvoreni model i bazira se na izdvajanju nekoliko tačaka (diskurzivnih pojmova) između kojih se ne postavlja hijerarhijski poredak, ali se između svih tačaka razmatraju i teoretiziraju relacije. Na primerima plesnih dela (neki od plesnih citata će uživo biti izvedeni tokom samog izlaganja), prikazaće se razvoj takve matrice, ali i njeni potencijali za analizu konretnih plesnih praski. Stoga, ovaj pristup delom zagovara i pravac formiranja matrice koji polazi od plesa, a ne neminovno od teorijskog konstrukta.

U izvođenju plesnih citata učestvuju Natascha Schmelz, Jana Milenkovic i Jovana Rakic

– – –

Razgovor o knjizi An Untimely Book grupe autora i učesnika programa Kritičke prakse (Made in Yugoslavia)

Knjiga An Untimely Book je zbirka kritičkih tekstova mladih autora koji su bili učesnici mentorskog programa za mlade plesne kritičare i teoretičare Critical Practice (Made in Yugoslavia) tokom 2016/2017. godine. Tekstovi su nastali kroz istraživanja kojima su se učesnici bavili tokom trajanja ovog programa, ali i u okvirima svojih profesionalnih angažmana, umetničkog ili teorijskog rada i na osnovu podsticaja koji su dolazili iz njihovih sopstvenih kulturnih sredina. Kako je ideja programa da podstakne pisanje o savremenom plesu i izvođačkim umetnostima iz različitih pozicija, ova knjiga nudi upravo tekstove koji su napisani iz diskursa teorije umetnosti, plesne kritike, kulturne politike ili umetničkog istraživanja, a koji su okupljeni oko centralne teme – krize. Uvodni tekst objašnjava pojam krize u kontekstu samog programa Critical Practice i načinu na koji se do ove teme došlo kroz proces zajedničkog rada, razmene i promišljanja specifičnog prostora Balkana u kojem je program uglavnom realizovan. Dalje se mogu čitati kritike plesnih i pozorišnih projekata (na primer, Budućnost pročitana u betonu i kamenu Bojana Đorđeva, Kompleks Ristić Olivera Frljića ili radovi koreografkinje Kal Valastur), ali i razmišljanja o uslovima rada u oblasti plesa (dijalog Nine Gojić i Nassie Fourtouni) i refleksije o rezultatima skupova koji su se bavili kulturnim politikama za ples (Dance vs. Circumstances u Berlinu i Nomad Dance Advocates u Beogradu); tu je i intervju sa akterima plesne scene (Biljanom Tanurovskom Kjulavkovski iz Skoplja), ali i tekstovi umetnice koja se u svom koreografskom oslanja na tekst i proizvodi tekst (Ellen Söderhult).

Program Kritičke prakse (Made in Yu) je mentorski program za mlade iz Evrope koji se bave pisanjem o savremenom plesu. Pokrenuli su ga Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda, Lokomotiva iz Skoplja i mreža Nomad Dance Academy u saradnji sa mentorkom, teoretičarkom Anom Vujanović 2014. godine. Više o programu može se naći ovde http://criticalpractice-madeinyu.info/about/

– – –

Jeanine Durning, Šta radimo kad radimo ono što radimo pre nego što znamo šta radimo: pristupi praksi i performansu, radionica

Šta radimo kada shvatimo da ideja nije stvar? Kako možemo da negujemo pažnju na svoje večito promenljive želje, impulse, sećanja i opažanja? Šta je praksa koja može da pomogne da se izoštri pažnja i kakav je okvir koji drži tu pažnju? Kako naša pitanja i sumnje postaju predlošci za delanje? Kako misao i osećaj dobijaju formu i akciju? Kako naša fundamentalna želja za komunikacijom skreće od puta stvaranja smisla? Kako da prihvatimo stanja ne-znanja i ne-još? Kako naša tela mogu postati radikalna i imperativna snaga za potencijal, za ono što se ne može imenovati? Kako se možemo fokusirati na biti/raditi pre nego na praviti/proizvoditi? Prvenstveno na osnovu prakse koju nazivam nonstopping, aktiviraćemo ova i druga pitanja kroz i za vreme kretanja, razgovora, pisanja i svedočenja.

– – –

Nema vremena za let, Deborah Hay, predstavljanje knjige 

Srpski prevod knjige Nema vremena za let (No Time to Fly) biće predstavljen kroz razgovor sa Jeanine Durning, koreografkinjom i saradnicom Deborah Hay. Knjiga je, zapravo, skor koji je Deborah Hay napisala za solo plesni performans izveden 2010. godine u St. Marc’s Church-in-the-Bowery u Njujorku. Ona predstavlja sintezu umetničkog kreda ove važne figure savremenog plesa koja je obeležila najuzbudljivije godine eksperimentalnog plesa, od 1960-ih do danas. Knjiga je pisana kao vodič-knjiga beležaka za plesne stvaraoce koji svoju misao prenose na telo i u pokret, a nastavlja se na specifičnu misleću praksu Deborah Hay koja piše i artikuliše svoje misli paralelno sa kreiranjem pokreta.

– – –

Rahel Barra, Ida Daniel, Ana Dubljević, Frida Laux i Zrinka Užbinec – Still to come. A feminist pornscape

Ova plesna predstava je nastala iz saradnje pet mladih autorki i njihovih zajedničkih interesa koji se kreću oko pitanja proizvodnje i recepcije slika. One se pitaju: Šta je ženski pogled i zašto je on potreban svetu? Ko može imati ženski pogled? Koja vrsta umetnosti može proisteći iz ženskog pogleda? I zašto nam je ta umetnost potrebna? Feminist Pornscape je istraživanje mogućnosti stvaranja prostora gde se odnos objekta i subjekta, često pripisivan ženi (naročito u umetnosti), transformiše tako da „gledati“ i „biti gledan“ postaju jedno. Predstava je sastavljena od slojeva pokreta, teksta i senzacija kontrolisanih uz pomoć pozorišnog svetla, stvarajući koreografiju pažnje kroz otvaranje različitih mogućnosti za pogled publike, prekidajući ga, inicirajući promenu.

Koncept i koreografija: Rahel Barra, Ida Daniel, Ana Dubljević, Frida Laux i Zrinka Užbinec; izvođenje: Rahel Barra, Ida Daniel, Ana Dubljević i Zrinka Užbinec; dizajn svetla i scene: Carina Premer; dizajn kostima: Silvio Vujičić; fotografija: Julia Novacek; produkcija: Marijana Cvetković

Predstavu su podržali MA Choreography and Performance Justus-Liebig-Universität Gießen (JLU), Mousonturm, International Coproduction Fund – Goethe-Institut, mreža DNA – Departures and Arrivals uz sredstva programa Kreativna Evropa Evropske unije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

– – –

Generator platforma, Muzej plesa, plesna instalacija

Muzej plesa je prostorna instalacija namenjena deci od 3 do 7 godina starosti, inspirisana istorijom plesa i koreografije. Instalacija, koja predstavlja muzej u malom, sastoji se od različitih prostorija od kojih svaka nudi drugačiji pristup promišljanju plesa. Tako se u svakoj prostoriji deca na specifičan način susreću sa plesom i koreografijom i imaju mogućnost da individualno ili u grupi stvaraju, posmatraju ili razgovaraju o plesu. Pored toga što edukuje, instalacija i plesači u njoj komuniciraju sa decom drugačije od klasične dramske ili plesne predstave jer deca dobijaju mogućnost da uđu i istražuju prostore koje su, kao i aktivnosti, kreirali umetnici okupljeni oko Muzeja plesa. Instalacija je nastala u sklopu regionalnog projekta za razvoj plesnog pozorišta za decu i mlade Generator, a naišla je na pozitivne reakcije dece, vaspitača i roditelja u čitavom regionu.

Projekat je jedan od deset pobednika konkursa Centrifuga za 2018. godinu u okviru programa Superste.net. Takođe, podržan je od strane Ministarstvo kulture i informisanja.

Koncept: Kliment Poposki, Elena Risteska, Viktorija Ilioska; mentor: Dalija Aćin Thelander; razvoj, adaptacija, izvođenje: Jovana Rakić, Marko Milić, Milica Pisić, Milena Todorović; tehnička podrška i dizajn svetla: Boris Butorac, PVC Teatar; produkcija: Stanica Servis za savremeni ples

Ulaz je slobodan, ali je broj posetilaca ograničen, pa vas molimo da učešće deteta i termin ugovorite unapred na jedan od sledećih kontakata: 065 53 03 542 Milena Todorović ili milenche_88@hotmail.com ili pošaljite poruku na FB stranici Muzej plesa

– – –

Body-Mind Centering (BMC) 

Radionicu Body-Mind Centering® (BMC) vodi jedna od najstručnijih trenera, Lisa Clark iz Sjedinjenih Američkih Država. Body-Mind Centering® (BMC) je izuzetno poznat inovativni pristup re-edukaciji pokreta koji istražuje odnos pokreta i uma. Baziran na otelovljenju principa anatomskog, psihološkog i razvojnog pokreta, BMC je pristup proživljavanja naše žive anatomije, metod analize pokreta i shvatanje tela kao znanja.

Lisa Clark je jedna od vodećih inovatora u integrisanju joge i Body-Mind Centering®-a i već 35 godina je aktivno angažovana u treninzima, edukaciji i razvoju ove forme. Trenutno je programska i obrazovna direktorka BMC & Yoga Immersion Series: Foundations In Embodied Anatomy. Vodi radionice i napredne programe treninga širom S.A.D-a, Evrope, Kine i Južne Amerike.

– – –

Aleksandar Bubalo – Vrste, kratki dokumentarni film (2018, 13’43’’)

Vrste je kratki dokumentarni i eksperimentalni film o tri izvođačice savremenog plesa koje rade u Beogradu i o koreografkinji koja je sa njima sarađivala na predstavi pod nazivom Vrste izvedene u Beogradu 2015. godine.

Film se bavi njihovom borbom za mesto na kojem bi se, u svom gradu, bavile svojom umetnošću, njihovom vezom sa publikom kada su na sceni i ličnim vezama.

Reditelj: Aleksandar Bubalo; plesačice: Tamara Pjević, Jana Milenković, Natascha Schmelz; koreografkinja: Jovana Rakić; producent: Nenad Meršnik; asistent reditelja: Brana Stefanović; kamera i montaža: Aleksandar Bubalo; asistent kamere: Miloš Jakšić, Mane Jezdović; dizajn zvuka: Mlađan Matavulj

– – –

Dimitrije Kokanov, Marko Grabež, Maja Kalafatić – To Feel or Not to Feel

Projekat To Feel or Not To Feel bavi se poljem istraživanja komunikacije dramaturga (i teoretičar izvođačkih umetnosti), izvođača (glumac i muzičar) i koreografkinje u polju postrediteljske pozorišne prakse kao jednog mogućeg graničnog prelaza transformacije pozorišnog izraza u umetnost performansa, te tranzitom u polje prakse performans umetnosti kao deo preispitivanja kolektivnog autorstva. Predstava istražuje emocionalnost glumačke izvedbe dramskog teatra nasuprot metodološke (emocionalno pamćenje) emotivne (ne)aktivnosti izvođača u postdramskoj izvođačkoj praksi gde se bluruje granica reprezentacijskog i izvedbenog učinka. To Feel or Not To Feel ne radikalizuje scenski izraz izvođačke umetničke prakse, već preispituje normirani okvir izvođačkog identiteta unutar lokalne izvođačke scene.

Koncept: Dimitrije Kokanov, Marko Grabež, Maja Kalafatić; tekst i dramaturgija: Dimitrije Kokanov; muzika i izvođenje: Marko Grabež; koreografija: Maja Kalafatić; lektura: Dijana Marojević; fotografija: Jelena Janković

Alex Spyke – Ekliptika

Ekliptika je plesno delo o smrti, transformaciji, i onim delovima sebe koje, u toku života, moramo da pustimo da nestanu, sa ciljem da se uklopimo u društvo i okolinu. Ideja za nastanak Ekliptike potekla je iz potrebe da govorim o ličnim, psihološkim i fizičkim transformacijama koje ovaj proces „uklapanja“ prate. Od nekih promena ne možemo da pobegnemo, ali, ono što mi je važno je da ih budemo svesni. Prolazeći svoju transformaciju, pozivam publiku da me prati i možda osvesti i preživi svoj transformativni proces. Kroz ovaj proces pokušavam da evociram osećaj koji sam imao u toku jedne performerske vežbe kada sam se osetio blizu smrti. Taj događaj, i osećaj i smena mentalnih stanja koja su ga pratila, podsetio me je na petočlani model umiranja/dubokog žaljenja psihijatrice Elizabet Kibler-Ros. Ovo je delo o prihvatanju smrti, kako one konačne, tako i one parcijalne, koja se u strukturi u kojoj živimo, dešava samo određenim delovima nas. Ekliptika nije samo plesno i umetničko istraživanje. To je istraživanje i na nivou psihologije, filozofije i sociologije.

– – –

Charles Slender White – (dez)integracija je modularni savremeni ples o romskoj dijaspori, rasnoj dvoznačnosti, menjanju kodova i asimiliaciji. Ovaj rad se bavi upornim stereotipima o ,,Ciganima” i iskustvom samog Čarlsa Slender Vajta kao četvrte generacije američkih Roma. Nastanak rada je podstaknut omaškom u govoru Mišel Obame koja je iskoristila pogrdnu reč ,,gypped” tokom skupa Working Families Summit 2014. godine.

– – –

Padanje kroz prostore je radionica koja se sastoji od 3 komponente: 1. Učenje osnovne konceptualne strukture prostora – KOCKE – koja proističe iz tehnike 9 tačaka, kako su je razvijil Anuk van Dijk, Amanda Miler i Vilijam Forsajt ; 2. Improvizacija unutar Kocke radi igre sa mogućnostima namernog i čitljivog kretanja tela kroz prostor ; 3. Master klas countertechnique usmeren na korišćenje trenutka pada, kroz prostor, kao motor pokreta. Zajedno, ove komponente će učesnicima dati priliku da se preznoje, zabave, prošire raspon svojih pokreta, smanje strah od rizika I povežu svoje pokrete sa prostorom oko sebe. Padanje kroz prostore je otvoreno za sve koji se bave pokretom i nudi smešnu listu pop hitova iz 90-ih.

– – –

Otelovljene priče je radionica koja povezuje mlade iz različitih etničkih grupa. Na radionici će učesnici napisati kratke priče o nekom svom sećanju ili aspektu identiteta, a zatim ih korisiti kao izvor materijala za stvaranje niza pokreta (otelovljene priče). Učesnici onda dele svoje otelovljene priče međusobno i učestvuju u moderiranom razgovoru o proživljenom i viđenom.

– – –

kustoski koncept: Stanica / Ana Dubljević, Jovana Rakić, Dušan Murić, Marko Milić, Igor Koruga, Marijana Cvetković, Ksenija Đurović

grafički dizajn: Katarina Popović

podrška: GPS projekat Movement Research sa finansiranjem od Trust for Mutual Understanding; Goethe Institut International, mreža DNA – Departures and Arrivals kofinansirana od strane Creative Europe programa EU; mreža Life Long Burning kofinansirana od strane Culture programa EU; Ambasada S.A.D. u Beogradu; Superste.net; Magacin u Kraljevića Marka 4-8, Nomad Dance Academy, Ministarstvo kulture i informisanja, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda